Da udala se moja gazdarica, udala se za Roberta. Pratim ih cijeli svoj život i gledam ih kao svoje gazde. Nisam znala da to ljudi čine službeno, sada sam i to doznala i bila dio cijele te ceremonije. Bila sam i na slavlju, uživala sam. Puno ruku me je hranilo kraj stola u sali, dali su mi i nekakve slatke poslastice. Sjedila sam sastrane i sve skupa promatrala, gledala kako plešu, vesele se i stalno jedu što me je oduševilo jer sam se toliko najela da sam u jednom trenu pala na pod i umorno spavala bez obzira na galamu i glasnu muziku. Onda su se pojavili moji gazde Ante i Robert, odveli me u “Šumicu” da obavim sve što je potrebno prije spavanja, a što činim svakdnevno. Vratili smo se natrag u salu, a kad ono odveli me u neku lijepu sobicu u kojoj se nije čula muzika i nije bilo ljudi. Kako sam se tada dobro naspavala. E kada bi barem još bilo takvih događaja, vodili su me nekoliko puta da jedem, pijem, kakam, piškim i spavam. Život za poželjeti. Znam da anteini roditelji imaju još jedno ljudsko štene koje se odaziva na ime Jan. Valjda će me povesti na zabavu kada će se i on ženiti. Moram im biti dobra kao do sada i sigurno će me povesti.
